mojeblago

Naš praznik u Rimu i jedan rođendan

mojeblago | 02 Decembar, 2014 18:00

Izletele smo iz taksija, počela je kiša. Bio je to naš poslednji dan u Rimu. Skupile smo se ispod Draganinog malog kišobrana sa nacrtanim baroknim anđelima iz Firence. Redovi turista koji se guraju da uđu u Baziliku Svetog Petra. I nas tri. Stale smo u prvi (preko)red(a) na koji smo naišle i korak po korak, stepenik po stepenik stigle smo na vrh kupole. Nismo planirale.

Taj jezivi osećaj i napad panike koji sam imala nikada neću zaboraviti. Ja, koja sam završila visokogradnju a imam strah od visine. U glavi mi slike po kojim delovima konstrukcije kupole se zapravo penjemo. Svi mi, reka ljudi ...i nema nazad. Ideš samo u jednom pravcu a mesta u hodnicima nema ni da se mimoiđeš sa nekim. Na Sanjino i Gagino pitanje: Da li si dobro? - nisam znala šta da odgovorim.

Šetkale smo po Vatikanu i polako planirale da odemo na ručak, da uhvatimo poslednji voz pred pauzu u nekom od restorana. Kiša je i dalje padala. Ulazile smo u neke uličice i izbile na mali trg koji od tada zovemo „našim trgom u Rimu“. Stiglo nam je vino i pasta. Stari dostavni kamiončić prepun cveća lenjo parkiran. Dvojica starijih i dva mlađa Italijana nešto ćaskaju. Bicikli naslonjen na zid, neko je raširio veš na prozoru, nas tri nasmejane, čovek nosi šareni kišobran, u isto vreme sunce sija i pada kiša... Italija! RIM!

Februar. Gaga me zove na kafu. Nismo se videle par meseci... Tu u novosadskom Vremeplovu sve je počelo uz puslice i kafu. Poslale smo Sanji mejl bez i jedne jedine reči, samo linkove i sve joj je bilo jasno.

Naš kratki odmor u Rimu bio je jedno od „onih“ putovanja koje pamtiš ceo život. Nismo imale plan šta ćemo sve obići. Jednostavno smo išle da osetimo i malo (do)živimo taj grad. Putovale smo avionom, iznajmile smo stan u Montiju (The full Monti: Rome's cool quarter – The Guardian).

Na aerodromu nas je dočekao naš vozač Rikardo, na tabli je napisao jednostavno „Sanja“. Odvezao nas je u stan gde smo bile dočekane s vinom, sirom i maslinama. Tu, na Piazza della Madonna dei Monti počinjale smo svaki dan uz kafu i doručak. U hodu smo planirale obilaske. Imale smo ritual svaki dan uz ručak: smeh i vino #obavezno. Šetale smo ulicama Rima, upijale svaki detalj, dobacivale prolaznicima, uličnim sviračima, slikale se sa karabinjerima, družile se uveče na stepenicama sa komšijama Italijanima, na trgiću kod fontane i uživale #život.

Napisaću onako „nabacano“ najjače utiske koji su mi još uvek sveži:

nas tri sedimo na travi na Palatinu i pričamo o Aureliji majci Cezarovoj i Luciju Korneliju Suli,
Gaga se Foursquare-uje i restoran nas časti šampanjcem
na stolu 12 čaša a nas je tri
Sanjine velike oči u avionu i pogled „ja i dalje ne mogu da verujem da nas tri imamo vremena za ovaj odmor“
Gagina plava maskara i osmeh
glavna ulica zatvorena – državni praznik turisti hrle ka Koloseumu i pevaju ulicama
Sanja spava nas dve u kafeu doručkujemo i gledamo Italijane kako piju na brzaka kratki espreso i jure dalje, onako s nogu
neljubazna Jatova stjuardesa ogovara nas #Srbistan
moje cure u šopingu u Gucci-ju
urlam na konobara jer ga čekamo već pola sata – i onako im je WiFi loš
jutro je a Gaga se šunja i gura kod mene u krevet :)
pekara a ja ne znam koje pecivo da kupim
prodavnica mafina i kap kejkova boje lavande

Piazza Navona i nacrtani prozori na fasadi
cenjkamo se i vozimo kočijom kroz glavnu džadu
Via Condotti #uzdah...
opet ne znam gde sam pare ostavila
Otavio konobar prepun priče i „due bambini“
Limoncello jooooj što volimo
Gelato plave boje liči na štumpfove a ovaj zeleni sladoled možda je od španata
gazda restorana koji zabavlja goste i peva „Tu Vuò Fa' L'Americano“
kokteli i škampi na stolu, gužva na Di Treviju, šmeka me onaj karabinjer – pih!
Nisam videla vatikanske stepenice
kroz prozor vidim tavanicu u nekom stanu oslikana u baroku
ovi dvoje su Italijani vidi kako su doterani
zašto ljudi sede na Španskim stepenicama, okreću se za nama zbog kubanskih cigara...

Pitanja postavljala Izzeta:

1. Predstavi se: Zovem se Jasna Komatović i iz Novog Sada sam.

2. Šta ti bi da dođeš u Rim? Želja! To je jedna od 4 destinacije koje sam još kao dete maštala da posetim. U Rimu sam bila u aprilu 2013. sa dve prijateljice #G&S #mojeblago. Putovale smo avionom Alitalia/JAT.

3. Šta ti se (nije) dopalo od klasičnih rimskih meta i zašto? Vatikan i Palatin donekle. Zapravo, nisam uspela da ih doživim onako kako bi trebalo ili barem kako sam se nadala da će biti. Palatinu nedostaju putokazi i table sa opisima za turiste pored svake lokacije, plus makete ili neki 3D prikazi a kako bismo imali što bolju sliku monumentalnosti graditeljskih poduhvata i dostignuća tog vremena. Vatikan – preterana je gužva, turisti koji putuju organizovano sa vodičima su kao na pokretnoj traci i zbog nedostatka vremena ne možeš „osetiti duh tog mesta“.

4. Šta si video/la u Rimu od onog što turisti već sami ne mogu da nađu? Možda spomenik Vitoriu Emanuelu II #torta tj. malo turista zna da (pored muzeja) sa zadnje, spoljne strane ovog zdanja postoji i providni lift kojim se popnete na krov a sa kojeg je pogled na grad i okolna brda odličan! Po meni mnogo lepše od penjanja (kroz) na kupolu Bazilike Sv. Petra. Manje traumatično za nas ateiste ;)

5. Zašto se kaže da svi putevi (ne) vode u Rim? (tvoja interpretacija)? Oh?! Ovo pitanje mi nije trebalo... Zato što je, barem u dosadašnjoj istoriji to i dalje najveće carstvo vremenski/prostorno. Tada se prvi put radila strateška i sistematska izgradnja infrastrukture naročito akvadukta i puteva a kako bi bili u mogućnosti kontrolisati sve delove cartsva (trgovina, vojska). Mislim da su bili dugački negde oko pola miliona kilometara. Tu na Forumu je Cezar obeležio početnu tačku svih rimskih puteva – tu tačku nisam uspela videti kao ni posetiti Via Apia.

6. Šta ti je, tokom celokupnog boravka u Rimu, najviše išlo na živce (npr. restorani koji nisu otvoreni po ceo dan, različite cene na šanku i za stolom i sl.)? Gužva. Samo to.

7. Da si gradonačelnik Rima, šta bi promenio/la u gradu (npr. srušio/la neke spomenike, da bi se izgradila još koja linija metroa, zameno/la vodu u Tibru, jer je odvratna i sl.)? Hm, da znam za to, čitam. Morala bih živeti malo duže da bih mogla proceniti, nezahvalno je posle samo par dana boravka. Bolje, jasnije i u većem obimu obeležiti istorijske spomenike na svakoj arheološkoj lokaciji. Možda napraviti hologramsku sobu kao u Svezdanim stazama gde bismo mogli u razmeri 1:1 šetati ulicama antičkog Rima